Biće u čoveku

Čovek kao pojedinac u svetu ima potrebu da pripada negde. Od trenutka kada počne da raste, dete u početku pripada ili ne pripada porodici. Recimo da si rođen u zdravoj porodici i da si osetio da pripadaš tu, verovatno će i tvoja želja za pronalaženjem “porodice” biti mnogo manja. Porodica bi trebala da bude osnovna ćelija jednog društva i primarni kulturološki start u trci sa društvom.

Međutim, ukoliko si siroče ili si rastao u porodici gde nedostaje ljubavi i razumevanja, prirodno je da ćeš u nečemu potražiti sve što ti manjka. Tu zapravo stupa na scenu biće u tebi i identitet tvoje biti. Uočavaš da je potrebno biti neko drugi da bi bio prihvaćen u nekom društvu.

Uzeću za primer adolescentsko doba i promene u ponašanju, izgledu i stavovima što naravno ne mora uvek da bude tako.

Upoznaješ loše društvo. Oni piju, biju se, oponašaju likove iz filmova… Ti želiš negde da pripadaš, ali se od tebe zahteva potreban oblik ponašanja, oblačenja i još mnogo stvari koje su potrebne da bi tome društvu pripadao. To sa lakoćom prihvataš jer ti se nude ekspres rešenja za tvoje emotivne nevolje. Nisi se ni okrenuo a već si ošišan do glave, nosiš pocepane farmerke, držiš pivo u ruci i recimo psuješ. Više nisi ti TI, sada si neko drugi. Okolina primećuje da se sa tobom nešto dešava, roditelji počinju da se brinu, u školi popuštaš sa ocenama a ti na to sve još i buntuješ. Vreme prolazi a drugi na tebe samo lepe etikete. Ti se i dalje buniš pokušavajući da ih ubediš da gledaju svoja posla i polako počinješ da budeš ljut na svoju okolinu. Djavo vidi da si se upecao i namerno pritiska tvoje dugmiće. Požar u tebi se rasplamsava i ti se tu ne zaustavljaš, već nastavljaš da prebacuješ odgovornost na svet oko sebe. Pa i tvoji motivi su čak čisti, možda imaš i jako dobro srce, ali ti ipak odlučuješ da ne preuzmeš odgovornost za svoje postupke. Biće u tebi ti govori a stvari nisu takve kakvima su ih “drugi” interpretirali, ali ti nemaš snage jer imaš previše etiketa na čelu. Nisi se ni istreznio od poslednjeg nokauta, a eto, stiže još par etiketa, postao si narkoman. Tvoj život se svodi na pronalaženje droge i bekstva iz realnosti u istu. Sada imaš svoj novi svet. Pronašao si smisao koj si tražio ceo život. Tvoje biće je zadovoljno a telo ti se raspada.

Dolaze i dani tvoje patnje. Svi ti okreću ledja, vidiš da si sam. Počinješ da stvari gledaš drugačije, ali i dalje nemaš snage da se podigneš sa zemlje. Pokušavaš da se vratiš u normalan život ali shvataš da ti je srce kameno. Malodušan si na prijateljske signale, sumnjičav i totalno bez poverenja u okolinu. Zapravo to nije tvoje realno stanje, to je tvoj istrenirani obrazac razmišljanja. Gubiš veru u sebe i pomišljaš:“Ja sam loš, moje srce je kameno, pa ja ne mogu nikoga voleti, nastaviću”. Nastavljaš i ponovo gubiš svest, padaš još dublje u ponor i sve si slabiji. Dotakao si dno i možda si sa razlogom uzeo da čitaš ovu knjigu, ali pre nego nastaviš želim da te ohrabrim:

“Dat ću vam novo srce, nov duh udahnut ću u vas! Izvadit ću iz vašega tela srce kameno i dat ću vam srce od mesa. Duh svoj udahnut ću u vas da hodite po mojim zakonima i da čuvate i vršite moje naredbe” Knjiga proroka Ezekiela 36:26,27

Možda sad čitaš ovo i pitaš se: ”kakve ovo ima veze sa mnom, pa ja se nikada nisam drogirao-la”?. Odgovoriću ti i na to pitanje. Čovek ne mora da bude zavisnik od nečega da bi mu srce okamenilo. Tvrdo srce je produkt nedostatka ljubavi. A nedostatak ljubavi je jasan pokazatelj odvojenja ljudskog bića od Boga.

Gubitak našeg bića u pogrešnom identitetu može dovesti do stvaranja kamene ljušture oko našeg srca. Možemo izgubiti veštine koje su nam prirodno date kao darovi i možemo provesti čitav život na pogrešnoj sceni, uz to, čak i kao sporedna uloga.

Trenutak koji je u mome srcu izazvao burnu reakciju i kada sam odlučio da pustim Isusa u moje srce, bio je momenat kada sam slušao jednu propoved u svojoj sobi vezan lancima za neki stub. Priču koja je zapalila moje srce želim podeliti i sa tobom dragi čitaoče:

Mali lav se odvojio od svog čopora. Ovan koji je video samog lavića odlučio je da ga ukrade i odvede u svoje stado ovaca. Taj lav je vremenom rastao, ali malo se čudno ponašao za jednog lava. Pasao je travu, ponašao se kao ovca, čak je i blejao kao ovca. Jednog dana neki drugi lav je šetao šumom i zapazio lava među ovcama. Ljutito je posmatrao prizor i prosto nije mogao da poveruje šta gleda. Prišao je stadu ovaca i uhvatio tog lava i odveo ga na obalu jedne reke. Stavio ga je blizu vode i naredio mu je da pogleda odraz u vodi. Kažu da kada je lav-ovca video svoj odraz u vodi, da je tako jako zaurlikao da je istog trenutka postao gospodar šume.

Taj lav je zapravo izgubio svoj identitet.

Naveo bih još jedan primer, gde dete odrasta u porodici frustriranih roditelja koji to dete kažnjavaju za svoje lične neuspehe. Non stop mu govore da je bezvredan, ništavan, retardiran, propalica… Pa od tebe ništa biti neće, ni sline ne umeš da obrišeš…

Bolan trenutak za biće koje sluša konstantno takve stvari je zapravo trenutak kada počinje da veruje u te reči. Ljudsko biće već postaje žrtva izgovorenih reči i polako počinje da se miri sa “svojim“ identitetom. Nemoćan da bilo šta uradi jer se poistovetio sa etiketama okoline, on odlučuje da nastavi život u razočarenju i samosažaljenu.

Upravo takav efekat djavo želi da postigne. Povređena osoba je idealna meta za nove napade. Kada individua dovede u pitanje svoj identitet- pruza se mnostvo tudjih identiteta. U najgorem slucaju preuzimanje negativnih identiteta i stapanje sa surovom stranom zivota je zapravo izbor pojedinca. Trenutna slabost je nešto sto Bog razume i zato nam pušta na volju da izabiramo. Snaga izbora kod svakog bića zavisi od mnogo faktora. Verujem da nije isto naprimer jednom narkomanu koji je izabrao put droge zato što mu je cela porodica poginula i takođe narkomanu koji je počeo da se drogira iz hira. Sigurno su sile tame koje vode u greh u raznim slucajevima različitog i dejstva. Ali dobra vest u svemu tome je da i na nebu imamo zastupnike- anđele poslate od strane Stvoritelja da se bore za nas. Bog svaki naš jecaj čuje i svaku našu suzu skuplja u čašu, čak i kad misliš dragi čitaoče da tvoje molitve nisu uslišene- veruj mi da grešiš. Kada se moliš On naredi celome nebu da ćuti i pažljivo te sluša, a odgovori na tvoje molitve dolaze onda kada se najmanje nadaš.

Identite u svemu tome igra veliku ulogu. Trebaš biti svestan da si božije dete i da te je skupo platio. Tvoj život je plaćen Isusovom krvlju. Možda trenutno prolaziš kroz pakao i ne vidiš izlaz, ali da bi video-potrebna je vera. Trebaš verovati da On motri na tebe i da te kroz vetrove baš On nosi. Božija reč kaže da nam je sva kosa na glavi izbrojana i da nijedna ne može otpasti bez Njegovog odobrenja.

Tvoj identitet, takođe, ne mora biti položen ni u autoritativni uticaj ljudi koji brinu o tvom sazrevanju, jer to može biti mač sa dve oštrice. Autoriteti ti mogu laskati dok si lojalan, ali šta ako se odvažiš na svoje mišljenje. Šta ako odlučiš da misliš svojom glavom. Tada stupaju na scenu ponovo dela etiketiranja od strane tih istih vođa. Prvo te “vode na obalu reke i pokazuju ti sopstveni odraz”, a zatim u tvojoj odluci da više ne budeš slepo poslušan oni  opet izgovaraju epitete ovce. Tu se nalaziš zbunjen i u tebi se mogu roditi čak i ideje suicidnog karaktera. Zašto? Verovatno zato što si pronašao svoj identitet u potvrđivanju od strane autoritativne osobe. To mogu biti bolni ali i trenutci od suštinskog značaja za tvoju dalju borbu. Nego to je samo deo borbe u oblasti identiteta. Tvoj otac ili majka mogu ti konstantno govoriti da si dobar, pametan i uspešan, ali šta ako oni to prestanu misliti- da li će se ta tvoja tvrđava srušiti sa njihovim stavom. Upravo identitet je stvar pojedinca a ne uticaj okoline na istog. Ukoliko individua izgradi svoj identitet na tuđim mišljenjima, to ga može preskupo koštati-uzimajući u obzir da ljudi danas menjaju stav iz minuta u minut.

Suštinski posmatrano čovek bi trebao biti “gluv” na uticaje okoline, mada je ponekad dobro prihvatiti dobronameran savet. Naučnici su izveli jedan eksperiment:

Stavili su mnogo žaba oko neke tvrđave koju su napravili u pesku i pustili žabe da se penju na tvrđavu. Žabe su skakale i polako su počele da odustaju, jedna po jedna. I kada su skoro sve žabe odustale, ostala je samo jedna mala žabica koja nije odustajala. Ostale žabe su gledale i počele su da izgovaraju razne reči obeshrabrenja: Pa koko ćeš se ti tako mala popeti – bolje odustani, nisi ti pametnija od nas, nisi ti dovoljno dobra da se popneš – bolje odustani… Međutim žabica je nastavljala i posle malo više napora uspela je da se popne. Kada su naučnici secirali žabu ustanovili su da je ta ista mala žabica gluva.

Dolazimo do zaključka da glasovi okoline znatno mogu uticati na naš život.

Identitet individue takođe zavisi i od kulturološkog obrasca jedne sredine, od veroispovesti koja preovladava tom sredinom, kao i još od mnogo drugih faktora. Postoje obrasci religioznih učenja o svrsi i smislu postojanja, ali ne verujem da na životnom nivou mogu imati efekta na , ali verujem da mogu imati uticaj na određen životni period a u nekim slučajevima i doživotnan invaliditet. Baš iz takvih razloga može doći do poremećaja percepcije individualnog shvatanja istine. Baš takvo tlo je još jedno od pogodnih za dejstvo sila tame. Uzeću za primer pojedinca koji je u religioznoj sredini čuo stvari koje se tiču identiteta ali u njima nije prepoznao silu jer ih je zbog njihove nesinhronizovanosti sa delima okarakterisao kao demagoške gluposti. On je čuo nešto o Bogu, video neke nelogičnosti u svemu tome i izveo zaključak da je hrišćanstvo demagogija, što naravno ne mora da znači. Ali hipotetički rečeno on je došao do zaključka da hrišćanstvo možda nije istina, stoga je prihvatio evoluciju kao racionalnije rešenje. Počeo je svoj identitet da traži u opipljivim dokazima i došao do teorije da je seks koren svega. Prihvatljivije mu je da veruje u darvinovu teoriju, kao i u frojdova učenja i ostale nauke koje se temelje na ljudskim shvatanjima jer je za to pronšao opravdanje tako što je svoju savest umirio opravdanjem da je hrišćanstvo demagogija. Djavolu je jako lako da kontroliše takvu osobu jer to je osoba koja za svaki postupak ume da nađe opravdanje. Zapravo ta osoba gradi svoj identitet na instiktma, potrebama i površnim saznanjima o samome čoveku. Takvom pojedincu je jako teško da spozna istinu kroz svoju savest, jer je njegova savest umirena opravdanjima. Opravdavanje samih postupaka se može uočiti čak i kod serijskih ubica. Primer jedne žene koja je ubila nekoliko muškaraca na isti način. Kada su je pitali za razlog zbog koga je ona ubijala – ona je odgovorila da joj je “Bog” otkrio njenu osvetiteljsku ulogu u čovečanstvu i čak štaviše bila je ubeđena da radi dobro delo. Njenu savest je umirila time da nijedna žena više ne treba da pati kao što je ona patila i umesto hladnokrvnog ubice ona je živela u ulozi osvetnika. Verujem da je ona svoj identitet pronašla baš u toj ulozi jer ona ni u jednom trenutku nije imala grižu savesti. Upravo takve stvari koje nam daju lažne identitete mogu biti kritične za celo čovečanstvo. Đavo nije priglup niti glup, on je zaista proračunato stvorenje koje uvek daje instant odgovore na naše probleme i situacije. Đavo ima strategiju da uništi ljudski život, ali Bog ima plan menjajući ljudske živote. Razlika je samo u putu. Trnovit put ili crveni tepih?

Verujem da postoji još mnogo stvari koje bi se mogle izložiti na ovu temu ali mislim da je suština jasna. Identitet, dragi čitaoče trebaš shvatiti kao važan deo svog života- u suprotnom život može proći pored tebe.

Primer koji je metaforički prikazan u jednom kultnom filmu je slika vozova i ljudi koji su posmatrali te vozove dok prolaze. U Trainspottingu je život narkomana prikazan kao život ljudi koji su promašili cilj provodeći vreme na železničkoj stanici posmatrajući odlazeće vozove. Njihov identitet se sastojao u posmatranju a ne u delovanju…

Možda je tvoj identitet narušen strateški do strane đavola i možda nisi još pronašao sebe. Možda se i pitaš da li je moguće da se situacija okrene na bolje. Iako ne vidiš izlaz jer si pritisnut nekim psihičkim poteškoćama, možda su svi digli ruke od tebe i okarakterisali te kao otpisanog i neuračunljivog, možda si izgubio svaku nadu jer gledajući očima ovog sveta ne ispunjavaš standarde da budeš socijalno biće. Možda imaš teške probleme i mnogo posledica od raznih životnih okolnosti. Možda želiš da te nema više, a možda se samo pitaš- kada će sve prestati. Na ovakva pitanja ne želim da ti dajem ja odgovore- umesto toga reći ću ti dragi čitaoče šta Bog ima da ti kaže:

Verujem da nisi otpad i da nećeš završiti tragično- naprotiv- ovako govori Gospod nad vojskama:

Bez sumnje, govor o krstu ludost je za one koji propadaju, a za nas koji se spasavamo sila je božija, jer stoji pisano-Uništit ću mudrost mudrihi učinit ću ispraznom umnost umnih-. Gde je mudrac? Gde je književnik? Gde li je istraživač ovoga svijeta? Zar nije Bog učinio ludom mudrost svijeta? Budući da svijet svojom mudrošću nije upoznao Boga u Božijoj mudrosti, odluči Bog one koji vjeruju spasiti ludošću propovijedanja. I dok Židovi zahtijevaju znakove, a Grci traže mudrost, mi propovijedamo Hrista razapetoga, sablazan za Židove, ludost za pogane, a za pozvane- I Židove I Grke- Hrista, Božiju silu I Božiju mudrost jer je Božija ludost mudrija od ljudi, i Božija slabost jača od ljudi. Promatrajte, braćo, sebe koji ste pozvani! Nema vas ni mnogo na ljudsku mudrih, ni mnogo moćnih, ni mnogo plemenitih. Naprotiv, što je ludo u očima svijeta, izabra Bog da posrami mudre; što je slabo u očima svijeta, izabra Bog da posrami jake; što je neplemenito i prezira vrijedno u očima svijeta-i čak I ono čega nema- izabra Bog da uništi ono što jest,…”

Prva poslanica korinćanima 1:18-28

Obrati pažnju dragi čitaoče na drugi deo ovih stihova. Možda ti se baš ovim rečima Bog obraća i zove ted a iskoračiš u veri. Te reči su istinite do srži i ako ih prihvatiš verom, u sekundi tvoj identitet može imati pozitivan prosperitet. Tvoja slika o sebi je možda onakva kakvom je drugi vide, ali obrati pažnju kako Bog gleda na te stvari, a On ne laže, ne.

Potraga za tvojim identitetom nije samo tvoja stvar- mislim da je to pre svega- STVAR SRCA. U toj potrazi imaćeš potpunu podršku I ohrabrenje kroz nasleđe ljubavi koje ti je ostavljeno od strane našeg Stvoritelja.

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: