Čovek kao biće

Onog trenutka kada se rodiš, postaješ regularan stanovnik ove planete. Rodjen si na mestu koje nisi sam birao. Rodjen si kao muško ili kao žensko, što opet nisi sam birao. Rodjen si u pobožnoj ili ateističkoj porodici što takodje nisi birao, možda si rodjen i sa greškom, bolešću, manom, darom, sa potencijalom ili bez, plav, crn, sa zelenim očima, crnim ili možda smedjim kao i sa još puno dobrih ili loših faktora koji će ti omogućiti funkciju na zemlji u tvom daljem postojanju. Već su ti i ime dali a nisu te pitali da li se ti sa time slažeš i možda se pitaš dok čitaš ove reči: “da li je moguće da sam izostavljen iz samostalnog kreiranja svoje svrhe i funkcije na ovoj planeti?”. Pokušaću da odgovorim na tvoje pitanje: Rodjen si sa svrhom, rodjen si božijom voljom i naravno, On te je kreirao po svom naličju, kao što je kreirao i uslove, društvo, kulturu i običaje u kojima odrastaš. Naravno da postoji u svemu tome i ljudski faktor, ali osvrni se oko sebe, pa i ti si jedan od bitnih faktora svog okruženja.

Čovek je rodjen kao biće sa svojim potrebama, željama, razmišljanjima, kao i sa još mnogo elemenata koji čine ljudsku prirodu. Dok je čovek dete, on već u sebi nosi klicu greha jer je takav i rodjen. Medjutim svesnost o samoj grešnoj prirodi dolazi nešto kasnije, a u periodu detinjstva svima nam se čini da je to bezgrešno doba. Navešću primer dvogodišnjeg deteta koje neometano i bez trunke sramote vrši malu nuždu ispred očiju roditelja, komšija i slučajnih prolaznika koji su se zadesili na mestu gde je dete odlučilo da obavlja svoje fiziološke potrebe, recimo u parku. Čak i nevernik bi zaključio da je u pitanju reklo bi se neznanje, ali kada malo bolje pogledaš u pitanju je detetova spoznaja samog greha, u ovom slučaju čini se da dete ne izvodi zaključak da je to sramota.

Iz primera koj sam naveo, jasno se vidi da dete još nije zakoračilo u malo zreliji period života. Vratio bi se kroz ovaj primer na sam početak čovečanstva – na Adama i Evu.

Pre pada u greh čovek je bio bezgrešno biće, stvoreno na sliku božiju. Neokaljan grehom i stvoren sa svrhom, da obradjuje Edemski vrt i živi u svim blagoslovima ali ipak sa adutima ljudskosti, čovek je bio laka meta neprijatelja. Adam i Eva su imali sve što im je trebalo za konforan život, čak štaviše za život u izobilju. Došao je naravno i taj dan kada je pali anđeo uzeo oblik zmije i naumio da nanese štetu božijoj kreaciji. Verovatno nije mogao da obmane drvo ili šumu, reku ili more jer je priroda stvorena kao savršena dogma koja ima svoj tok, pa je odlučio da prevari inteligentno biće koje svojim postupcima može kasnije i uništiti tu prirodu. Verujem da je imao mnogo prljavih motiva jer je ljutit na Boga zbog večne prognanosti u pakao svim srcem želeo osvetu.

“Zmija bijaše lukavija od sve zveradi što je stvori Jahve, Bog. Ona reče ženi: Zar vam je Bog rekao da ne smijete jesti ni s jednog drveta u vrtu?” Žena odgovori zmiji: Plodove sa stabala u vrtu smijemo jesti. Samo plod stabla što je nasred vrta rekao je Bog: Da ga niste jeli! I ne dirajte na nj, da ne umrete” Knjiga postanka 3:1-4

I sada na scenu stupa luciferova zamka.

Na to će zmija ženi: Ne, nećete umrijeti! Nego zna Bog: onog dana kad budete s njega jeli otvorit će vam se oči, i vi ćete biti kao bogovi, koji razlučuju dobro i zlo”  Knjiga postanka 3:4-6

Mamac je bačen i tu dolazi do drastičnog preokreta u ljudskoj prirodi. Čovek želi više, naravno da u trenutku zaboravlja na upozorenje Stvoritelja. I brže nego što je mislio pada u greh koji sve do danas muči čovečanstvo. Krivicom tih ljudi, čak i to dete u parku nosi klicu greha kao nasledje.

Vidje žena da je stablo dobro za jelo, za oči zamamljivo, a za mudrost poželjno: ubere ploda njegova i pojede. Dade i svom mužu, koji bijaše sa njom, pa je i on jeo. Tada se obadvoma otvoriše oči, i upoznaju da su goli. Spletu smokova lišća i naprave sebi pregače.

Knjiga postanka 3:6-8

Zaključak je da Adam I Eva nisu imali pojma da su goli. Tek kada su pojeli plod, oni nadjoše sebi pokrivač. Verujem da dete kad malo odraste ide u toalet da vrši nuždu, jer i samo primećuje da je sramota raditi to pred očima javnosti.

Već u tom period spoznaje greha u čoveku se radja niz što prirodnih što neprirodnih potreba i želja. Čovek postaje biće svesno ili bar svesnije svog postojanja. Čovek kao živo biće ima potrebu da bude voljen kao i da voli. Ima želju da vidi mnogo stvari i proba različite “kolače”. Postavlja mnoga pitanja i podpitanja. Naravno u zavisnosti od toga koliko je egzistencijalno ograničen ili ne, čovek dolazi do prvih razočarenja ili avantura. Na primer: dete bogate porodice ima mnogo više materijalnih opcija i za njega sve počinje kao avantura, dok dete koje je na rubu egzistencije počinje da se bavi smislom i svrhom, što naravno u oba slučaja ne mora da znači.

Čovek kao biće koje odrasta na planeti postaje svestan da su mu potrebne znanje i veštine kako bi živeo. Sredina u kojoj odrasta ima mnogo uticaja na formiranje njegovih stavova, potreba, želja, ambicija…

Već u nekom dobu čovek počinje da odlučuje o sopstvenim koracima. Tu biće postaje svesno sopstvene odgovornosti. Naravno, opet u zavisnosti u kakvoj je sredini rodjeno, to isto biće ili prihvata odgovornost ili je prebacuje na društvo u kome živi. Nastavlja svoje korake neodgovorno, okrivljujući društvo za svoje postupke ili pak odgovorno budno motreći na svaki svoj korak.

Naveo bih primer prosečnog tinejdžera koji je u svom srcu već stvorio sumnju i nakupio mnogo bunta prema društvu u kome živi i opet bi se vratio na ono isto dete iz parka. Recite detetu da je supermen iza zgrade, to dete će pojuriti da vidi supermena, a to isto recite i prosečnom tinejdžeru-verujem da će vas samo pogledati i slatko zaplakati od smeha.

Elementarna razlika izmedju njih dvoje je spoznanje samog greha.

Dolazimo na to, da je ljudsko biće samo po sebi promenljiv faktor.

Recimo, da čovek promeni zemlju u kojoj je drugačija kultura, veroispovest ili možda vera, on je već podložan modifikacijama ukoliko nije sebe izgradio kao ličnost.

Medjutim, zato što smo rodjeni sa svrhom Bog kao da je napravio poseban scenario za svako biće na ovoj planeti. Dolazi trenutak u život svakog živog bića da zapita sebe: “koja je moja uloga u svemu tome?.”

I to je ono što čoveka čini bićem – BIT

Ljudska potreba da bude voljen je potpuno prirodna u vremenu u kome se nalazimo. Svet pun neizvesnosti i nemilih dogadjaja kao i obilje laži i nepravednosti proizvode u ljudskom biću potrebu da bude zaštićen. Stoga naša bit nalazi utočište u raznim stvarima, bile one laž ili ne, ali kasnije ću o tome.

Ljudska potreba da voli takođe je idealno mesto ljudske biti za đavolje zamke. Prirodno je da čovek voli, a da li su nam uvek motivi prirodni i ispravni. Volimo nekoga zbog ovoga ili onoga, a nismo se ni zapitali da li voleti nekoga treba da bude normalna pojava, a ne usiljena i motivisana korišću ili nekim drugim pokretačima.

Božija reč nam u poslanici rimljanima, izmeđuostalog,  govori da je ljubav ispunjeni zakon i najuzvišeniji oblik istine.

Nikomu ništa ne budite dužni, osim da ljubite jedan drugoga, jer ko ljubi bližnjega ispunio je Zakon. Uistinu: Ne učini preljuba! Ne ubij! Ne ukradi! Ne poželi!-iako ima koja druga zapovijed, sadržana je u ovoj riječi: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe! Ljubav ne čini bližnjemu zla. Dakle: Ljubav je ispunjeni zakon

Božiji zakon je zapravo zakon koji treba da živi u ljudskoj biti, ne kao pretnja i moranje, već kao jedina reka života koja treba živeti u ljudskom srcu.

Verujem da je najuzvišenija emocija ljudskog bića ljubav, i to baš sa svrhom. Savršena ljubav treba da bude istinita i bez straha ili bojazni od nečega ili nekoga. Da bi voleo ili bio voljen dragi čitaoče, ljubav trebaš shvatiti na ispravan način.

U ljubavi nema straha; naprotiv, savršena ljubav isključuje strah, jer strah predstavlja kaznu. A tko se boji, nije savršen u ljubavi” Prva poslanica Jovanova 4:18

Strah rodjen i nastanjen u ljudskom biću proizvod je neispravnih tumačenja i pogrešnog razumevanja savršene i nepromenljive istine. Istina je kao pojam jedina stvar koja nije podložna modifikacijama. Ljudski faktor je jedan od najopasnijih učesnika u tumačenju i interpretiranju istine. Pa, nije ni čudo zašto toliko rascepa i groznih stvari baš u hrišćanstvu, nego kasnije ću o tome.

Vratio bi se na ljudsku bit. Čovek kao savršeno biće, sa inteligencijom i sposobnošću da misli postavlja sebi pitanje: “Šta je istina?“.  Isus za sebe kaže: Ja sam put, istina i život. Niko ne ide Ocu osim kroz mene

Taj zaključak će možda dovesti u zabludu nekog islamistu ili budistu ili možda nekog hinduistu ili judistu…medjutim ljudsko biće je svesno da ne postoje dve istine, a božija reč je za mnoge stvari jako isključiva i jasno govori da će se pravi i lažni proroci poznati po plodovima. Plodovi istinite ljubavi imaju silu da promene ljudski život, tako da jedina industrija pravih plodova je tron milosti i ljubav koju stičemo kroz istinu.

Kroz vekove ljudsko biće je bilo izloženo raznim verovanjima. Mnoga od tih verovanja su odvela ljude u propast i ne pružajući im šansu za iskupljenje. Ali, Bog je čoveku dao slobodu izbora i time je čoveku pustio na slobodu da izabere kojim će putem ići. Ljudsko biće, napominjem, sa oblikom ljudskosti i slabosti, u mnogim slučajevima izabira liniju manjeg otpora. Baš u trenutcima slabosti i sve liberalnijem društvu nastalo je mnogo kultova čije su vođe znale kako i koju ljudsku slabost je najlakše izmanipulisati. Naravno, u pitanju je ljudska bit.

Zaključak je da je ljudskom biću potreban smisao ili svrha.

Tako da od deteta koje piški u parku do vodje kulta sa prljavim motivima ili predvodnika ratova i nevolja u svetu ima samo jedan put, a to je izbor života po telu. Pa i sam Hitler je nekada piškio neometano u parku- verovatno. Takođe postoji i put od deteta koje piški u parku do čoveka koji je ispunio svoju svrhu, srećnog, samostalnog čoveka bez straha koji je odlučio da živi u svetlu i hoda putem istine.

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: